Jump to content


VOJVODINA, SRBIJA, CRNA GORA


9 replies to this topic

#1 pcdade

    Advanced Member

  • Honorable Members
  • PipPipPip
  • 164 posts
  • Gender:Male
  • Location:Novi Beograd

Posted 17 July 2009 - 09:55 AM

Priču o nacionalnoj kuhinji, kao u ostalom i sve drugo ?to u sebi sadr?i odrednicu "nacionalno", treba primati sa krajnjom rezervom. Ni jedna nacija, kroz istoriju, nije mogla da prođe bez sna?nog uticaja, ili svojih suseda, ili svojih osvajača, ili onog uticaja kojim pokoreni narodi utiču na svoje osvajače.

Tvrdnja da je ova ili ona nacija izmislila to i to jelo, je potpuno besmislena, jer isto to jelo (ili vrlo slično jelo) se nalazi na trpezi naroda koji su na suprotnoj strani planete, ili na drugom kontinentu. Zato neću insistirati na "poreklu" nekog jela. Gotovo da bi najracionalniji pristup bio, na bazi, zatečenog stanja, i to onaj momenat gde jo? nije izvr?ena elektrifikacija. Znači početak dvadesetog veka.


VOJVOĐANSKA KUHINJA

I ako zaslu?ni za mnoga jela kao ?to su: ?trudla sa makom ili orasima, buhtle, salćići, krofne, pogačice sa čvarcima, flekice sa kupusom, rezanci sa sirom ili makom, ?ufnudle, knedle sa ?ljivama, pileći paprika? ili gula?... mora se ipak reći da je ovo ipak sasvim skromna ponuda, u poređenju sa količinom, raznovrsno?ću i kavalitetom namirnica koje su na raspolaganju. Ako bi neko pomislio da je to posledica nema?tovitosti, silno bi pogre?io. Radi se samo o nedostatku vremena. Ovoliko bogatstvo ?itarica, krompira, povrča, voća ?ivine i stoke ima i svoju ludačku cenu. Radni dan počinje ranom zorom. A zavr?ava se duboko u noć. ?ene ustaju i ranije da bi zamesile hleb ili pogače, lepinje za doručak. Kajgana sa slaninom ili lukom je već na stolu u cik zore. Dok mu?karci doručkuju, ?ene im uglavnom spremaju lanč pakete za u?inu: komade?ka hleba, komade?ka slanine ili ?unke, glavica luka, paradajz ako je prispeo. A kada odu, započinje radni dan. Istresi jastuke i jorgane, stavi da se sunčaju, nahrani piliće, pusti patke i guske, pometi dvori?te, zakolji i očerupaj pile za supu, očisti zelen, umesi rezance, izvuci vodu iz bunara, zalij ba?tu, okopaj, oplevi , nahrani decu, pomuzi kravu, stavi mleko da se usir, upleti venac luka, paprike, nahrani svinje, očisti ?talu... A onda uveče, kad svi pole?u, operi ispeglaj ...

Ma?tovito kuvanje? Očigledno da jo? nije nastupilo vreme ma?tovitosti. Mada bogata i raznovrsna, Vojvođanska kuhinja je u to vreme vi?e sezonska. Proteini se unose uglavnom u zimskom periodu, kad počinju svinjokolje. Voće u jesen, a preko godine ?itarice u svim oblicima. Pojavom fri?idera i zamrzivača, situacija će se drastično promeniti. Ne samo zbog pogodnosti očuvanja hrane, nego i zbog pojave sve većeg broja nadničara koji će napokon rasteretiti Vojvođane sumanutog 18-to časovnog radnog dana. Počinje era Ma?tovitosti. Ali će i epitet "nacionlno" početi sve vi?e da bledi.

Da li je vredno toga? Naravno da jeste.

SRPSKA KUHINJA

Dok je Vojvođanska kuhinja manje vi?e sama sebi dovoljna, gotovo da i nije bilo nekog većeg uticaja sa strana, Srpska kuhinja je potpuna suprotnost. Petsto godina prisustva Turaka je ostavilo dubok trag. Ako je nekad i postojalo ne?to ?to bi se moglo zvati "nacionalna kuhinja" to su vekovi davno izbrisali. Nedostatak pisanih dokumenata samo pogor?ava stvar, tako da je nama, u traganju za istinom, ostala samo logika. Krenimo zato redom.

Prvo pitanje koje svakako moramo postaviti je. ?to su Turci kog mog, uop?te dolazili na Balkan.

Uglavnom postoje dva moguća odgovora na ovo pitanje.

Prva teza:

Turski trgovci su u prolasku kroz ovu nadasve neinteresantnu (i od boga zaboravljenu) zemlju otkrili (verovatno u okolini Leskovca) da se tu sprema jako dobar ro?tilj, tafče na grafče, ajvar, paprike sa sirom.... pa su re?ili da osvoje Balkan, kako bi pobolj?ali svoju inače siroma?nu i nema?tovitu ishranu...

Druga teza:

Druga pretpostavka je potpuno suprotna. Kad su trgovci videli na?ta liči ishrana srpskog seljaka (ipak je to neka 1500 ta godina) re?ili su da osvoje balkan, kako bi, ako treba i na silu, naučili srpske domačice da kuvaju.

Verujem da je prva teza mnogo bli?a istini, upravo zbog du?ine trajanja ovog procesa. Ja znam da smo mi Srbi malo priglup narod, ali ne mogu da verujem da bi nam trebalo svih 500 godina da naučimo da pravimo baklavu, tufahije ili burek sa mesom. Ne?to mi to ne deluje uverljivo.

Ako prihvatimo prvu tezu kao istinitu, odnosno da je na?a "nacionalna" kuhinja od samog početka bila vrhunska, onda nije nikakvo čudo ?to su se Turci primili, i zadr?ali se u gostima ovoliko dugo.

U originalnom receptu me?avine za čevape, nalazi se mlevena junetina, mlevena svinjetina i loj. Upravo ovaj loj mo?e da nas dovede u sumnju, da li je ćevap Srpski izum, ili smo ga dobili od Turaka. Ja ne verujem da su Turci bili u stanju da naprave ne?to tako ukusno. A znajući Srpski mentalitet, (da kom?iji crkne krava), mislim da su loj ubacili iz sasvim dobrog razloga. Po?to muslimani ne jedu svinjsko meso, vrlo je verovatno da su Srbi (svinjetinu) zlonamerno ubacili u recept, kako bi napakostili Turcima. Loj su ubacili samo da prikriju ukus. Bilo kako bilo, rezultat ovog nadmudrivanja je dao zapanjujuće dobru me?avinu. Pola kile svinjskog mesa (najbolje od ?ola), pola kile junećih grudi (?to masnijih to bolje) i ka?ika ovčijeg loja. Bitno je da se radi sa ?to sve?ijim mesom. Samo par sati posle klanja.

Nije poznato da li su Turci, posle ovakve zloupotrebe svinjetine (nakon smrti) odlazili u pakao. Takođe se ne zna ni ?ta se događalo sa Srbima (učesnicima ove prevare). Da li su i oni zbog toga odlazili u pakao. No sigurno je bilo zabavno
posmatrati ponovni susret, ovih "prijatelja"....

Prosto je neverovatno da je ovako dugotrajna saradnja dala tako mali broj kvalitetnih "nacionalnih" specijaliteta. Gibanica, burek, ro?tilj, paprika punjena sirom, baklava i ...ničeg vi?e vrednog spomena.

Svojevremeno sam čuo vrlo zanimljivu teoriju za?to Valjevsko pivo ne valja. Naime (autor ove teorije tako tvrdi) Valjevska pivara je jo? u vreme Turaka bila nadaleko čuvena, a Valjevsko pivo se izvozilo čak do Carigrada. Nisam siguran da su istorijski navodi ba? pouzdano tačni, ali sigurno potkrepljuju onu tezu za?to su se Turci zadr?ali ovako dugo u gostima. Sasvim je razumljivo da je onako dobar ro?tilj trebalo zaliti sa, bar pribli?no tako dobrim pivom. Kada su se ove kockice slo?ile, onda ne iznenađuje činjenica da su se Turci (onako pijani i pre?drani) pona?ali pomalo bahato, i ako hoćete, čak i nepristojno.

Kada je domaćinima (Srbima) prekipelo, re?ili su da se sele. Shvatili su konačno da za Turke ne va?i "i najdra?eg gosta tri dana dosta" i krenuli Srbi okupljeni oko Arsenija Čarnojevića put severa, ka Vojvodini. Sve ?to je valjalo u tada?njoj Srbiji krenulo je na taj put. Bolesni, stari, iznemogli, maloumni i beskorisni... su ostali. Turci su ovaj ostatak nagradili na sledeći način. Mu?karce su nabili na kolce, a ?ene su nabili...hm... da... no rezultat je takav kakav je. Potomci koji su se izrodili iz te saradnje nisu ni nalik onim hrabrim pametnim i ponostim ljudima, koji su se odselili. Takvi potomci ne mogu da naprave dobro pivo. Zato Valjevsko pivo ne valja.

Srbi su tako izgubili ne samo recepturu za dobro pivo, nego i čitav niz drugih kulinarskih i poslastičarskih recepata. Kako god okrene? mi Vojvođani smo profitirali.


CRNOGORSKA KUHINJA

I ako će ovakav naslov mnogima izgledati kao dobar vic, jer se radi o kuhinji baziranoj isključivo na siru i proji, mislim da je ne mo?emo isključiti iz na?eg razmatranja. Već i sama geografska pripadnost ovom podneblju bi bila dovoljna, a da ne govorimo o kuriozitetu od 2 vrste namirnica, koji je gotovo za Ginisa.

Crnogorci su nadasve zanimljiva nacija. Forsiranje ČOJSTVA I JUNA?TVA je dostiglo razmere kulta. Potpuno različiti i po svim drugim kategorijama pona?anja, Crnogorci su uglavnom prilično izolovana nacija i (bo?e me sačuvaj ko da su pali s marsa), ne prihvataju ničije gledi?te, ni argumente, sem svojih.

Spisak prioriteta koji određuju ?ta je prosečnom crnogorcu naj va?nije, izgleda ovako:

- Prvo dođe OBRAZ
- Onda valjda ide i drugi OBRAZ
- Konj je prvi posle obraza
- Onda ide SVJETLO ORU?JE
....

Zanimljivo je da se ?ena nalazi na poslednjem mestu na tom spisku, i to samo pod uslovom da ima veliku srećuda na njega u op?te i uđe. Najče?će i nije na njemu.

Dugo sam mislio da je crnina, nacionalna no?nja za Crnogorke. U stvari nije. One oblače crninu čak i ako tastu crkne konj. Praktično, kad je jednom obuku, vi?e je ne skidaju. Razloga uvek ima.


U Crnoj Gori postoji kisela voda koja se zove "NEMA JE U SVJET". Ovaj naziv vi?e nego dovoljno govori o Crnogorcima kao naciji.

Mada su mnoge vojske dolazile i prolazile pored Crne Gore, uglavnom se nisu ba? ne?to dugo zadr?avale, ili ne daj bo?e gubile vreme na njenu okupaciju. Dovoljno im je bilo da bace pogled na one kr?evite planinčine pa da pomisle: "ma nisam valjda blesav da se verdam po njima".

Zalutali putnici namernici su imali prilike da vide (za Crnu goru tako karakterističnu sliku) ponositi junak opasan kuburom i sabljom, ja?e na konju uzdignute glave, iza njega (bosa, i na propisanoj udaljenosti od bar pet metara) ide njegova ?ena. Na glavi nosi kanister od 650 litara izvorske vode. Na svakoj dojci po jedno musavo dete, na leđima ogroman zave?ljaj nečega (protute?a za decu koja vise sa prednje strane) u rukama dva kofera uvezana kanapom, ispod mi?ke crni ki?obran.

Njegov.

Kad su putnici namernici ugledali ovu sliku, pogre?no su je protumačili. Ako su im ?ene ovako sna?ne, kakvi li su tek mu?karci junaci. Kakva stra?na gre?ka. Od nerada su im mi?ići toliko atrofirali da siroti i ne mogu da hodaju. Moraju da ja?u.

Po?to su ih ratovi uglavnom zaobilazili, Crnogorci su bili prisiljeni ili da izmi?ljaju svoje, ili da odlaze u tuđe ratove, kako bi se dokazali kao neprevaziđeni junaci. Dobar primer za to je i Crnogorsko Japanski rat.

Naime, Crna Gora je početkom 20. veka, kada su Rusija i Japan u?le u rat, stala na stranu Rusije i objavila rat Japanu.
Deluje neverovatno, ali ovaj rat je trajao gotovo 100 godina. U tom ratu Crnogorci nisu izgubili ni jednu jedinu bitku. Već i sama ta činjenica je dovoljna da potvrdi o kakvim junacima je reč. Da ne govorimo o sporednim pogodnostima.

- Mu?u moj, gospodaru moj. Bli?i se zima, a mi nemamo drva za ogrev.
- Muči govedo, otađbina je u ratu, a ti mene gnjavi? sa glupostima...Zar ja treba da mislim o tome.


I ako je Crna Gora, kao ?to vidimo, od svog postanka u nekakvom sukobu ili ratu, izuzetno oskudan meni se mo?da mo?e objasniti nedostatkom okupatora. Razmena ideja. Novi začini, novi pogledi. Razmena recepata. Mada deluje logično, ovakvo obja?njenje, na ?alost, nije tačno.

Imali su oni, tu i tamo, i okupatore. Jedino ?to su se siroti ljudi zadr?avali jako kratko.

Pre tridesetak godina sam u prolasku kroz Petrovac svratio u jedan restoran i iz "menija" poručio ?pagete Boloneze. Lep restoran u vinovoj lozi, malo uzdignut, sa finim pogledom na more. Računao sam na Italijansku okupaciju Crnogorskog primorja. Mora da su naučili ne?to od Italijana. Mo?ete zamisliti moje ne malo iznanađenje, kad su mi doneli tanjir sa raskuvanim makaronama preko kojih su istresli, Podravkin paradajz pire iz tube. Bez reči sam ustao, platio račun, seo u kola i zakleo se:

- ko me vidi jo? nekada u Crnoj Gori, nek JEDE ......

Bio je to zadnji put da sam kročio u Crnu Goru. Ali je to isto tako i siguran dokaz da Crnogorci ni?ta ne bi profitirali ni sa 500 godina Italijanske okupacije.

Otkud onda, toliki mazohizam u ishrani. Uglavnom postoje dva dosta racionalna obja?njenja.

U svakoj Crnogorki negde u podsvesti čući neka nepomirljiva Jovanka Orleanka, koja im ne dozvoljava da zaborave onu sliku junaka na konju.

Kako je osveta slatka kad se gnev dugo skuplja.

- Evo ti pa jedi.

Drugo obja?njenje se krije u činjenici da su ?ene i inače daleko pragmatičnije od mu?karaca.

Za?to se gnjaviti oko kuvanja, kad će Junak (mu?karčina) i ovako otići u neki rat i poginuti.

?teta bi bila za tu izvrsnu hranu.

E p i l o g

I ako nadasve koristan rat sa Japanom je zavr?en kada je Japan 2006 godine, odlučio da prizna nezavisnost Crne Gore. Naime ovo priznavanje nije moglo biti obavljeno dok se i zvanično ne potpi?e mir sa Japanom. Za obavljanje ove formalnosti Japanski premijer Juničira Koizumi, je poslao specijalnu izaslanicu, zamenicu ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaku. 21 juna je okončan i ovaj rat, a 22 juna Japan je priznao nezavisnost Crne Gore. Mo?da je slučajnost ?to su Japanci poslali ?enu izaslanika, ali me ne bi iznenadilo i da je namerno. Japanci imaju u sebi tu vrstu suptilnosti, kad hoće nekome ne?to da ka?u između redova.

Mada deluje idilično, ova nezavisnost je Crnoj Gori donela i priličan broj problema. Naime njihov osnovni izvozni artikal, a to su direktori i pomoćnici ministara, je odjednom izgubio svoje tr?i?te. Na svu sreću Crna Gora je i ovaj problem uspela da re?i nizom međudr?avnih sporazuma. Uz svakog direktora ili pomoćnika ministra, ?alju i jedan ?leper sa bananama. Uslov je bio samo taj, da u momentu istovara, kavez sa Srbima bude zaključan.

#2 Guest_gastronom90_*

  • Guests

Posted 06 February 2010 - 01:58 PM

Ovo nije politika , ovo je gastronomija !
Tako da bih zamolila doticnog gospodina da ne komentarise tako o GRNOJ GORI.
Jer je u toj drzavi bio u prolazu prije 30 godina ...
Imala bih mnogo toga da napisem ali onda bi to bila cista politika u sta ja ne zelim da se mijesam ...
MI smo do ,,juce" bili skupa tako da suzdrzite se suvisnih komentara ,( Crnogorci ovako , onako ...)
Ima nas u Crnoj Gori koji volimo Srbiju vise od drzave u kojoj zivimo, ali u pitanju je manjina i ne budite vi surovi prema njoj...
A sto se tice kulinarstva , nadam se da ce biti pomaka ....

#3 pcdade

    Advanced Member

  • Honorable Members
  • PipPipPip
  • 164 posts
  • Gender:Male
  • Location:Novi Beograd

Posted 13 February 2010 - 10:44 PM

View Postgastronom90, on Feb 6 2010, 02:58 PM, said:

Ovo nije politika , ovo je gastronomija !
Tako da bih zamolila doticnog gospodina da ne komentarise tako o GRNOJ GORI.
Jer je u toj drzavi bio u prolazu prije 30 godina ...
Imala bih mnogo toga da napisem ali onda bi to bila cista politika u sta ja ne zelim da se mijesam ...
MI smo do ,,juce" bili skupa tako da suzdrzite se suvisnih komentara ,( Crnogorci ovako , onako ...)
Ima nas u Crnoj Gori koji volimo Srbiju vise od drzave u kojoj zivimo, ali u pitanju je manjina i ne budite vi surovi prema njoj...
A sto se tice kulinarstva , nadam se da ce biti pomaka ....

Potpuno ste u pravu,

umem ja da preteram, pa se iskreno zahvaljujem ?to ste mi ukazali na to, i naravno izvinjavam se ako sam povredio nečija osećanja. Tekst je bio samo poku?aj (očito neuspeli) da razbijem monotoniju i unesem malo zabave.

Jo? jednom se izvinjavam, i srdačan pozdrav.

#4 Modesty

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 5 posts
  • Gender:Female
  • Location:Beograd
  • Interests:Volim: dobru klopu, muziku (npr. Billy Idol-a, Ac/Dc, Sade, Sisters Of Mercy, Bruce Springsteen-a itd.), kucne ljubimce (doggy lover :) ), prirodu (planine, reke i jezera), dobru knjigu (npr. Koliba - mnooogo mi se dopala), i naucno - fantasticne filmove i serije :) . (Mada bih mogla svakoga dana da pogledam i poneku epizodu &quot;Only fools and horses&quot;, neprevazidjena je :) . )<br />...Toliko od mene, uz prvu, jutarnju, kafu :) ...

Posted 11 July 2010 - 04:57 AM

Daleko od "neuspeli" ! Ekstra covece ! Ni ne pamtim kako sam se dobro provela tako u skorasnje vreme nego citajuci ono sto si napisao ( u to ne ulazi vreme provedeno sa dragim osobama "in person" ;) ) Nadam se da ce mi i sutra biti tako jerbo stvarno moram sad "u krpe" :) . Sve najlepse u zivotu ti zelim covece, pozdrav za tebe i za tvoju "lepsu polovinu" ;) !
P.S. Necu da ulazim u to dal' je "lepsa ili bolja" ali mora da je extra i ona cim tebe ima :) ! Svaka cast na izboru :) .

#5 pcdade

    Advanced Member

  • Honorable Members
  • PipPipPip
  • 164 posts
  • Gender:Male
  • Location:Novi Beograd

Posted 11 July 2010 - 06:48 PM

View PostModesty, on Jul 11 2010, 05:57 AM, said:

Daleko od "neuspeli" ! Ekstra covece ! Ni ne pamtim kako sam se dobro provela tako u skorasnje vreme nego citajuci ono sto si napisao ( u to ne ulazi vreme provedeno sa dragim osobama "in person" ;) ) Nadam se da ce mi i sutra biti tako jerbo stvarno moram sad "u krpe" :) . Sve najlepse u zivotu ti zelim covece, pozdrav za tebe i za tvoju "lepsu polovinu" ;) !
P.S. Necu da ulazim u to dal' je "lepsa ili bolja" ali mora da je extra i ona cim tebe ima :) ! Svaka cast na izboru :) .

Modesti, neko od nas dvoje je stvarno umoran, ili si to TI jer ovaj komentar je verovatno zalutao ovamo, i ne odnosi se na nacionalnu kuhinju, ili sam to JA pa ne vidim o čemu se radi. Kako god bilo, mislim da će jedna ka?ičica SPAVANJA dobro činiti i meni i tebi. :)

#6 sasa 72

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 3 posts

Posted 27 September 2010 - 10:23 PM

View Postpcdade, on Jul 17 2009, 10:55 AM, said:

Priču o nacionalnoj kuhinji, kao u ostalom i sve drugo ?to u sebi sadr?i odrednicu "nacionalno", treba primati sa krajnjom rezervom. Ni jedna nacija, kroz istoriju, nije mogla da prođe bez sna?nog uticaja, ili svojih suseda, ili svojih osvajača, ili onog uticaja kojim pokoreni narodi utiču na svoje osvajače.

Tvrdnja da je ova ili ona nacija izmislila to i to jelo, je potpuno besmislena, jer isto to jelo (ili vrlo slično jelo) se nalazi na trpezi naroda koji su na suprotnoj strani planete, ili na drugom kontinentu. Zato neću insistirati na "poreklu" nekog jela. Gotovo da bi najracionalniji pristup bio, na bazi, zatečenog stanja, i to onaj momenat gde jo? nije izvr?ena elektrifikacija. Znači početak dvadesetog veka.


VOJVOĐANSKA KUHINJA

I ako zaslu?ni za mnoga jela kao ?to su: ?trudla sa makom ili orasima, buhtle, salćići, krofne, pogačice sa čvarcima, flekice sa kupusom, rezanci sa sirom ili makom, ?ufnudle, knedle sa ?ljivama, pileći paprika? ili gula?... mora se ipak reći da je ovo ipak sasvim skromna ponuda, u poređenju sa količinom, raznovrsno?ću i kavalitetom namirnica koje su na raspolaganju. Ako bi neko pomislio da je to posledica nema?tovitosti, silno bi pogre?io. Radi se samo o nedostatku vremena. Ovoliko bogatstvo ?itarica, krompira, povrča, voća ?ivine i stoke ima i svoju ludačku cenu. Radni dan počinje ranom zorom. A zavr?ava se duboko u noć. ?ene ustaju i ranije da bi zamesile hleb ili pogače, lepinje za doručak. Kajgana sa slaninom ili lukom je već na stolu u cik zore. Dok mu?karci doručkuju, ?ene im uglavnom spremaju lanč pakete za u?inu: komade?ka hleba, komade?ka slanine ili ?unke, glavica luka, paradajz ako je prispeo. A kada odu, započinje radni dan. Istresi jastuke i jorgane, stavi da se sunčaju, nahrani piliće, pusti patke i guske, pometi dvori?te, zakolji i očerupaj pile za supu, očisti zelen, umesi rezance, izvuci vodu iz bunara, zalij ba?tu, okopaj, oplevi , nahrani decu, pomuzi kravu, stavi mleko da se usir, upleti venac luka, paprike, nahrani svinje, očisti ?talu... A onda uveče, kad svi pole?u, operi ispeglaj ...

Ma?tovito kuvanje? Očigledno da jo? nije nastupilo vreme ma?tovitosti. Mada bogata i raznovrsna, Vojvođanska kuhinja je u to vreme vi?e sezonska. Proteini se unose uglavnom u zimskom periodu, kad počinju svinjokolje. Voće u jesen, a preko godine ?itarice u svim oblicima. Pojavom fri?idera i zamrzivača, situacija će se drastično promeniti. Ne samo zbog pogodnosti očuvanja hrane, nego i zbog pojave sve većeg broja nadničara koji će napokon rasteretiti Vojvođane sumanutog 18-to časovnog radnog dana. Počinje era Ma?tovitosti. Ali će i epitet "nacionlno" početi sve vi?e da bledi.

Da li je vredno toga? Naravno da jeste.

SRPSKA KUHINJA

Dok je Vojvođanska kuhinja manje vi?e sama sebi dovoljna, gotovo da i nije bilo nekog većeg uticaja sa strana, Srpska kuhinja je potpuna suprotnost. Petsto godina prisustva Turaka je ostavilo dubok trag. Ako je nekad i postojalo ne?to ?to bi se moglo zvati "nacionalna kuhinja" to su vekovi davno izbrisali. Nedostatak pisanih dokumenata samo pogor?ava stvar, tako da je nama, u traganju za istinom, ostala samo logika. Krenimo zato redom.

Prvo pitanje koje svakako moramo postaviti je. ?to su Turci kog mog, uop?te dolazili na Balkan.

Uglavnom postoje dva moguća odgovora na ovo pitanje.

Prva teza:

Turski trgovci su u prolasku kroz ovu nadasve neinteresantnu (i od boga zaboravljenu) zemlju otkrili (verovatno u okolini Leskovca) da se tu sprema jako dobar ro?tilj, tafče na grafče, ajvar, paprike sa sirom.... pa su re?ili da osvoje Balkan, kako bi pobolj?ali svoju inače siroma?nu i nema?tovitu ishranu...

Druga teza:

Druga pretpostavka je potpuno suprotna. Kad su trgovci videli na?ta liči ishrana srpskog seljaka (ipak je to neka 1500 ta godina) re?ili su da osvoje balkan, kako bi, ako treba i na silu, naučili srpske domačice da kuvaju.

Verujem da je prva teza mnogo bli?a istini, upravo zbog du?ine trajanja ovog procesa. Ja znam da smo mi Srbi malo priglup narod, ali ne mogu da verujem da bi nam trebalo svih 500 godina da naučimo da pravimo baklavu, tufahije ili burek sa mesom. Ne?to mi to ne deluje uverljivo.

Ako prihvatimo prvu tezu kao istinitu, odnosno da je na?a "nacionalna" kuhinja od samog početka bila vrhunska, onda nije nikakvo čudo ?to su se Turci primili, i zadr?ali se u gostima ovoliko dugo.

U originalnom receptu me?avine za čevape, nalazi se mlevena junetina, mlevena svinjetina i loj. Upravo ovaj loj mo?e da nas dovede u sumnju, da li je ćevap Srpski izum, ili smo ga dobili od Turaka. Ja ne verujem da su Turci bili u stanju da naprave ne?to tako ukusno. A znajući Srpski mentalitet, (da kom?iji crkne krava), mislim da su loj ubacili iz sasvim dobrog razloga. Po?to muslimani ne jedu svinjsko meso, vrlo je verovatno da su Srbi (svinjetinu) zlonamerno ubacili u recept, kako bi napakostili Turcima. Loj su ubacili samo da prikriju ukus. Bilo kako bilo, rezultat ovog nadmudrivanja je dao zapanjujuće dobru me?avinu. Pola kile svinjskog mesa (najbolje od ?ola), pola kile junećih grudi (?to masnijih to bolje) i ka?ika ovčijeg loja. Bitno je da se radi sa ?to sve?ijim mesom. Samo par sati posle klanja.

Nije poznato da li su Turci, posle ovakve zloupotrebe svinjetine (nakon smrti) odlazili u pakao. Takođe se ne zna ni ?ta se događalo sa Srbima (učesnicima ove prevare). Da li su i oni zbog toga odlazili u pakao. No sigurno je bilo zabavno
posmatrati ponovni susret, ovih "prijatelja"....

Prosto je neverovatno da je ovako dugotrajna saradnja dala tako mali broj kvalitetnih "nacionalnih" specijaliteta. Gibanica, burek, ro?tilj, paprika punjena sirom, baklava i ...ničeg vi?e vrednog spomena.

Svojevremeno sam čuo vrlo zanimljivu teoriju za?to Valjevsko pivo ne valja. Naime (autor ove teorije tako tvrdi) Valjevska pivara je jo? u vreme Turaka bila nadaleko čuvena, a Valjevsko pivo se izvozilo čak do Carigrada. Nisam siguran da su istorijski navodi ba? pouzdano tačni, ali sigurno potkrepljuju onu tezu za?to su se Turci zadr?ali ovako dugo u gostima. Sasvim je razumljivo da je onako dobar ro?tilj trebalo zaliti sa, bar pribli?no tako dobrim pivom. Kada su se ove kockice slo?ile, onda ne iznenađuje činjenica da su se Turci (onako pijani i pre?drani) pona?ali pomalo bahato, i ako hoćete, čak i nepristojno.

Kada je domaćinima (Srbima) prekipelo, re?ili su da se sele. Shvatili su konačno da za Turke ne va?i "i najdra?eg gosta tri dana dosta" i krenuli Srbi okupljeni oko Arsenija Čarnojevića put severa, ka Vojvodini. Sve ?to je valjalo u tada?njoj Srbiji krenulo je na taj put. Bolesni, stari, iznemogli, maloumni i beskorisni... su ostali. Turci su ovaj ostatak nagradili na sledeći način. Mu?karce su nabili na kolce, a ?ene su nabili...hm... da... no rezultat je takav kakav je. Potomci koji su se izrodili iz te saradnje nisu ni nalik onim hrabrim pametnim i ponostim ljudima, koji su se odselili. Takvi potomci ne mogu da naprave dobro pivo. Zato Valjevsko pivo ne valja.

Srbi su tako izgubili ne samo recepturu za dobro pivo, nego i čitav niz drugih kulinarskih i poslastičarskih recepata. Kako god okrene? mi Vojvođani smo profitirali.


CRNOGORSKA KUHINJA

I ako će ovakav naslov mnogima izgledati kao dobar vic, jer se radi o kuhinji baziranoj isključivo na siru i proji, mislim da je ne mo?emo isključiti iz na?eg razmatranja. Već i sama geografska pripadnost ovom podneblju bi bila dovoljna, a da ne govorimo o kuriozitetu od 2 vrste namirnica, koji je gotovo za Ginisa.

Crnogorci su nadasve zanimljiva nacija. Forsiranje ČOJSTVA I JUNA?TVA je dostiglo razmere kulta. Potpuno različiti i po svim drugim kategorijama pona?anja, Crnogorci su uglavnom prilično izolovana nacija i (bo?e me sačuvaj ko da su pali s marsa), ne prihvataju ničije gledi?te, ni argumente, sem svojih.

Spisak prioriteta koji određuju ?ta je prosečnom crnogorcu naj va?nije, izgleda ovako:

- Prvo dođe OBRAZ
- Onda valjda ide i drugi OBRAZ
- Konj je prvi posle obraza
- Onda ide SVJETLO ORU?JE
....

Zanimljivo je da se ?ena nalazi na poslednjem mestu na tom spisku, i to samo pod uslovom da ima veliku srećuda na njega u op?te i uđe. Najče?će i nije na njemu.

Dugo sam mislio da je crnina, nacionalna no?nja za Crnogorke. U stvari nije. One oblače crninu čak i ako tastu crkne konj. Praktično, kad je jednom obuku, vi?e je ne skidaju. Razloga uvek ima.


U Crnoj Gori postoji kisela voda koja se zove "NEMA JE U SVJET". Ovaj naziv vi?e nego dovoljno govori o Crnogorcima kao naciji.

Mada su mnoge vojske dolazile i prolazile pored Crne Gore, uglavnom se nisu ba? ne?to dugo zadr?avale, ili ne daj bo?e gubile vreme na njenu okupaciju. Dovoljno im je bilo da bace pogled na one kr?evite planinčine pa da pomisle: "ma nisam valjda blesav da se verdam po njima".

Zalutali putnici namernici su imali prilike da vide (za Crnu goru tako karakterističnu sliku) ponositi junak opasan kuburom i sabljom, ja?e na konju uzdignute glave, iza njega (bosa, i na propisanoj udaljenosti od bar pet metara) ide njegova ?ena. Na glavi nosi kanister od 650 litara izvorske vode. Na svakoj dojci po jedno musavo dete, na leđima ogroman zave?ljaj nečega (protute?a za decu koja vise sa prednje strane) u rukama dva kofera uvezana kanapom, ispod mi?ke crni ki?obran.

Njegov.

Kad su putnici namernici ugledali ovu sliku, pogre?no su je protumačili. Ako su im ?ene ovako sna?ne, kakvi li su tek mu?karci junaci. Kakva stra?na gre?ka. Od nerada su im mi?ići toliko atrofirali da siroti i ne mogu da hodaju. Moraju da ja?u.

Po?to su ih ratovi uglavnom zaobilazili, Crnogorci su bili prisiljeni ili da izmi?ljaju svoje, ili da odlaze u tuđe ratove, kako bi se dokazali kao neprevaziđeni junaci. Dobar primer za to je i Crnogorsko Japanski rat.

Naime, Crna Gora je početkom 20. veka, kada su Rusija i Japan u?le u rat, stala na stranu Rusije i objavila rat Japanu.
Deluje neverovatno, ali ovaj rat je trajao gotovo 100 godina. U tom ratu Crnogorci nisu izgubili ni jednu jedinu bitku. Već i sama ta činjenica je dovoljna da potvrdi o kakvim junacima je reč. Da ne govorimo o sporednim pogodnostima.

- Mu?u moj, gospodaru moj. Bli?i se zima, a mi nemamo drva za ogrev.
- Muči govedo, otađbina je u ratu, a ti mene gnjavi? sa glupostima...Zar ja treba da mislim o tome.


I ako je Crna Gora, kao ?to vidimo, od svog postanka u nekakvom sukobu ili ratu, izuzetno oskudan meni se mo?da mo?e objasniti nedostatkom okupatora. Razmena ideja. Novi začini, novi pogledi. Razmena recepata. Mada deluje logično, ovakvo obja?njenje, na ?alost, nije tačno.

Imali su oni, tu i tamo, i okupatore. Jedino ?to su se siroti ljudi zadr?avali jako kratko.

Pre tridesetak godina sam u prolasku kroz Petrovac svratio u jedan restoran i iz "menija" poručio ?pagete Boloneze. Lep restoran u vinovoj lozi, malo uzdignut, sa finim pogledom na more. Računao sam na Italijansku okupaciju Crnogorskog primorja. Mora da su naučili ne?to od Italijana. Mo?ete zamisliti moje ne malo iznanađenje, kad su mi doneli tanjir sa raskuvanim makaronama preko kojih su istresli, Podravkin paradajz pire iz tube. Bez reči sam ustao, platio račun, seo u kola i zakleo se:

- ko me vidi jo? nekada u Crnoj Gori, nek JEDE ......

Bio je to zadnji put da sam kročio u Crnu Goru. Ali je to isto tako i siguran dokaz da Crnogorci ni?ta ne bi profitirali ni sa 500 godina Italijanske okupacije.

Otkud onda, toliki mazohizam u ishrani. Uglavnom postoje dva dosta racionalna obja?njenja.

U svakoj Crnogorki negde u podsvesti čući neka nepomirljiva Jovanka Orleanka, koja im ne dozvoljava da zaborave onu sliku junaka na konju.

Kako je osveta slatka kad se gnev dugo skuplja.

- Evo ti pa jedi.

Drugo obja?njenje se krije u činjenici da su ?ene i inače daleko pragmatičnije od mu?karaca.

Za?to se gnjaviti oko kuvanja, kad će Junak (mu?karčina) i ovako otići u neki rat i poginuti.

?teta bi bila za tu izvrsnu hranu.

E p i l o g

I ako nadasve koristan rat sa Japanom je zavr?en kada je Japan 2006 godine, odlučio da prizna nezavisnost Crne Gore. Naime ovo priznavanje nije moglo biti obavljeno dok se i zvanično ne potpi?e mir sa Japanom. Za obavljanje ove formalnosti Japanski premijer Juničira Koizumi, je poslao specijalnu izaslanicu, zamenicu ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaku. 21 juna je okončan i ovaj rat, a 22 juna Japan je priznao nezavisnost Crne Gore. Mo?da je slučajnost ?to su Japanci poslali ?enu izaslanika, ali me ne bi iznenadilo i da je namerno. Japanci imaju u sebi tu vrstu suptilnosti, kad hoće nekome ne?to da ka?u između redova.

Mada deluje idilično, ova nezavisnost je Crnoj Gori donela i priličan broj problema. Naime njihov osnovni izvozni artikal, a to su direktori i pomoćnici ministara, je odjednom izgubio svoje tr?i?te. Na svu sreću Crna Gora je i ovaj problem uspela da re?i nizom međudr?avnih sporazuma. Uz svakog direktora ili pomoćnika ministra, ?alju i jedan ?leper sa bananama. Uslov je bio samo taj, da u momentu istovara, kavez sa Srbima bude zaključan.


#7 sasa 72

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 3 posts

Posted 27 September 2010 - 10:33 PM

[quote name='pcdade' date='Jul 17 2009, 10:55 AM' post='48']
Priču o nacionalnoj kuhinji, kao u ostalom i sve drugo ?to u sebi sadr?i odrednicu "nacionalno", treba primati sa krajnjom rezervom. Ni jedna nacija, kroz istoriju, nije mogla da prođe bez sna?nog uticaja, ili svojih suseda, ili svojih osvajača, ili onog uticaja kojim pokoreni narodi utiču na svoje osvajače.

Tvrdnja da je ova ili ona nacija izmislila to i to jelo, je potpuno besmislena, jer isto to jelo (ili vrlo slično jelo) se nalazi na trpezi naroda koji su na suprotnoj strani planete, ili na drugom kontinentu. Zato neću insistirati na "poreklu" nekog jela. Gotovo da bi najracionalniji pristup bio, na bazi, zatečenog stanja, i to onaj momenat gde jo? nije izvr?ena elektrifikacija. Znači početak dvadesetog veka.


VOJVOĐANSKA KUHINJA

I ako zaslu?ni za mnoga jela kao ?to su: ?trudla sa makom ili orasima, buhtle, salćići, krofne, pogačice sa čvarcima, flekice sa kupusom, rezanci sa sirom ili makom, ?ufnudle, knedle sa ?ljivama, pileći paprika? ili gula?... mora se ipak reći da je ovo ipak sasvim skromna ponuda, u poređenju sa količinom, raznovrsno?ću i kavalitetom namirnica koje su na raspolaganju. Ako bi neko pomislio da je to posledica nema?tovitosti, silno bi pogre?io. Radi se samo o nedostatku vremena. Ovoliko bogatstvo ?itarica, krompira, povrča, voća ?ivine i stoke ima i svoju ludačku cenu. Radni dan počinje ranom zorom. A zavr?ava se duboko u noć. ?ene ustaju i ranije da bi zamesile hleb ili pogače, lepinje za doručak. Kajgana sa slaninom ili lukom je već na stolu u cik zore. Dok mu?karci doručkuju, ?ene im uglavnom spremaju lanč pakete za u?inu: komade?ka hleba, komade?ka slanine ili ?unke, glavica luka, paradajz ako je prispeo. A kada odu, započinje radni dan. Istresi jastuke i jorgane, stavi da se sunčaju, nahrani piliće, pusti patke i guske, pometi dvori?te, zakolji i očerupaj pile za supu, očisti zelen, umesi rezance, izvuci vodu iz bunara, zalij ba?tu, okopaj, oplevi , nahrani decu, pomuzi kravu, stavi mleko da se usir, upleti venac luka, paprike, nahrani svinje, očisti ?talu... A onda uveče, kad svi pole?u, operi ispeglaj ...

Ma?tovito kuvanje? Očigledno da jo? nije nastupilo vreme ma?tovitosti. Mada bogata i raznovrsna, Vojvođanska kuhinja je u to vreme vi?e sezonska. Proteini se unose uglavnom u zimskom periodu, kad počinju svinjokolje. Voće u jesen, a preko godine ?itarice u svim oblicima. Pojavom fri?idera i zamrzivača, situacija će se drastično promeniti. Ne samo zbog pogodnosti očuvanja hrane, nego i zbog pojave sve većeg broja nadničara koji će napokon rasteretiti Vojvođane sumanutog 18-to časovnog radnog dana. Počinje era Ma?tovitosti. Ali će i epitet "nacionlno" početi sve vi?e da bledi.

Da li je vredno toga? Naravno da jeste.

SRPSKA KUHINJA

Dok je Vojvođanska kuhinja manje vi?e sama sebi dovoljna, gotovo da i nije bilo nekog većeg uticaja sa strana, Srpska kuhinja je potpuna suprotnost. Petsto godina prisustva Turaka je ostavilo dubok trag. Ako je nekad i postojalo ne?to ?to bi se moglo zvati "nacionalna kuhinja" to su vekovi davno izbrisali. Nedostatak pisanih dokumenata samo pogor?ava stvar, tako da je nama, u traganju za istinom, ostala samo logika. Krenimo zato redom.

Prvo pitanje koje svakako moramo postaviti je. ?to su Turci kog mog, uop?te dolazili na Balkan.

Uglavnom postoje dva moguća odgovora na ovo pitanje.

Prva teza:

Turski trgovci su u prolasku kroz ovu nadasve neinteresantnu (i od boga zaboravljenu) zemlju otkrili (verovatno u okolini Leskovca) da se tu sprema jako dobar ro?tilj, tafče na grafče, ajvar, paprike sa sirom.... pa su re?ili da osvoje Balkan, kako bi pobolj?ali svoju inače siroma?nu i nema?tovitu ishranu...

Druga teza:

Druga pretpostavka je potpuno suprotna. Kad su trgovci videli na?ta liči ishrana srpskog seljaka (ipak je to neka 1500 ta godina) re?ili su da osvoje balkan, kako bi, ako treba i na silu, naučili srpske domačice da kuvaju.

Verujem da je prva teza mnogo bli?a istini, upravo zbog du?ine trajanja ovog procesa. Ja znam da smo mi Srbi malo priglup narod, ali ne mogu da verujem da bi nam trebalo svih 500 godina da naučimo da pravimo baklavu, tufahije ili burek sa mesom. Ne?to mi to ne deluje uverljivo.

Ako prihvatimo prvu tezu kao istinitu, odnosno da je na?a "nacionalna" kuhinja od samog početka bila vrhunska, onda nije nikakvo čudo ?to su se Turci primili, i zadr?ali se u gostima ovoliko dugo.

U originalnom receptu me?avine za čevape, nalazi se mlevena junetina, mlevena svinjetina i loj. Upravo ovaj loj mo?e da nas dovede u sumnju, da li je ćevap Srpski izum, ili smo ga dobili od Turaka. Ja ne verujem da su Turci bili u stanju da naprave ne?to tako ukusno. A znajući Srpski mentalitet, (da kom?iji crkne krava), mislim da su loj ubacili iz sasvim dobrog razloga. Po?to muslimani ne jedu svinjsko meso, vrlo je verovatno da su Srbi (svinjetinu) zlonamerno ubacili u recept, kako bi napakostili Turcima. Loj su ubacili samo da prikriju ukus. Bilo kako bilo, rezultat ovog nadmudrivanja je dao zapanjujuće dobru me?avinu. Pola kile svinjskog mesa (najbolje od ?ola), pola kile junećih grudi (?to masnijih to bolje) i ka?ika ovčijeg loja. Bitno je da se radi sa ?to sve?ijim mesom. Samo par sati posle klanja.

Nije poznato da li su Turci, posle ovakve zloupotrebe svinjetine (nakon smrti) odlazili u pakao. Takođe se ne zna ni ?ta se događalo sa Srbima (učesnicima ove prevare). Da li su i oni zbog toga odlazili u pakao. No sigurno je bilo zabavno
posmatrati ponovni susret, ovih "prijatelja"....

Prosto je neverovatno da je ovako dugotrajna saradnja dala tako mali broj kvalitetnih "nacionalnih" specijaliteta. Gibanica, burek, ro?tilj, paprika punjena sirom, baklava i ...ničeg vi?e vrednog spomena.

Svojevremeno sam čuo vrlo zanimljivu teoriju za?to Valjevsko pivo ne valja. Naime (autor ove teorije tako tvrdi) Valjevska pivara je jo? u vreme Turaka bila nadaleko čuvena, a Valjevsko pivo se izvozilo čak do Carigrada. Nisam siguran da su istorijski navodi ba? pouzdano tačni, ali sigurno potkrepljuju onu tezu za?to su se Turci zadr?ali ovako dugo u gostima. Sasvim je razumljivo da je onako dobar ro?tilj trebalo zaliti sa, bar pribli?no tako dobrim pivom. Kada su se ove kockice slo?ile, onda ne iznenađuje činjenica da su se Turci (onako pijani i pre?drani) pona?ali pomalo bahato, i ako hoćete, čak i nepristojno.

Kada je domaćinima (Srbima) prekipelo, re?ili su da se sele. Shvatili su konačno da za Turke ne va?i "i najdra?eg gosta tri dana dosta" i krenuli Srbi okupljeni oko Arsenija Čarnojevića put severa, ka Vojvodini. Sve ?to je valjalo u tada?njoj Srbiji krenulo je na taj put. Bolesni, stari, iznemogli, maloumni i beskorisni... su ostali. Turci su ovaj ostatak nagradili na sledeći način. Mu?karce su nabili na kolce, a ?ene su nabili...hm... da... no rezultat je takav kakav je. Potomci koji su se izrodili iz te saradnje nisu ni nalik onim hrabrim pametnim i ponostim ljudima, koji su se odselili. Takvi potomci ne mogu da naprave dobro pivo. Zato Valjevsko pivo ne valja.

Srbi su tako izgubili ne samo recepturu za dobro pivo, nego i čitav niz drugih kulinarskih i poslastičarskih recepata. Kako god okrene? mi Vojvođani smo profitirali.


CRNOGORSKA KUHINJA

I ako će ovakav naslov mnogima izgledati kao dobar vic, jer se radi o kuhinji baziranoj isključivo na siru i proji, mislim da je ne mo?emo isključiti iz na?eg razmatranja. Već i sama geografska pripadnost ovom podneblju bi bila dovoljna, a da ne govorimo o kuriozitetu od 2 vrste namirnica, koji je gotovo za Ginisa.

Crnogorci su nadasve zanimljiva nacija. Forsiranje ČOJSTVA I JUNA?TVA je dostiglo razmere kulta. Potpuno različiti i po svim drugim kategorijama pona?anja, Crnogorci su uglavnom prilično izolovana nacija i (bo?e me sačuvaj ko da su pali s marsa), ne prihvataju ničije gledi?te, ni argumente, sem svojih.

Spisak prioriteta koji određuju ?ta je prosečnom crnogorcu naj va?nije, izgleda ovako:

- Prvo dođe OBRAZ
- Onda valjda ide i drugi OBRAZ
- Konj je prvi posle obraza
- Onda ide SVJETLO ORU?JE
....

Zanimljivo je da se ?ena nalazi na poslednjem mestu na tom spisku, i to samo pod uslovom da ima veliku srećuda na njega u op?te i uđe. Najče?će i nije na njemu.

Dugo sam mislio da je crnina, nacionalna no?nja za Crnogorke. U stvari nije. One oblače crninu čak i ako tastu crkne konj. Praktično, kad je jednom obuku, vi?e je ne skidaju. Razloga uvek ima.


U Crnoj Gori postoji kisela voda koja se zove "NEMA JE U SVJET". Ovaj naziv vi?e nego dovoljno govori o Crnogorcima kao naciji.

Mada su mnoge vojske dolazile i prolazile pored Crne Gore, uglavnom se nisu ba? ne?to dugo zadr?avale, ili ne daj bo?e gubile vreme na njenu okupaciju. Dovoljno im je bilo da bace pogled na one kr?evite planinčine pa da pomisle: "ma nisam valjda blesav da se verdam po njima".

Zalutali putnici namernici su imali prilike da vide (za Crnu goru tako karakterističnu sliku) ponositi junak opasan kuburom i sabljom, ja?e na konju uzdignute glave, iza njega (bosa, i na propisanoj udaljenosti od bar pet metara) ide njegova ?ena. Na glavi nosi kanister od 650 litara izvorske vode. Na svakoj dojci po jedno musavo dete, na leđima ogroman zave?ljaj nečega (protute?a za decu koja vise sa prednje strane) u rukama dva kofera uvezana kanapom, ispod mi?ke crni ki?obran.

Njegov.

Kad su putnici namernici ugledali ovu sliku, pogre?no su je protumačili. Ako su im ?ene ovako sna?ne, kakvi li su tek mu?karci junaci. Kakva stra?na gre?ka. Od nerada su im mi?ići toliko atrofirali da siroti i ne mogu da hodaju. Moraju da ja?u.

Po?to su ih ratovi uglavnom zaobilazili, Crnogorci su bili prisiljeni ili da izmi?ljaju svoje, ili da odlaze u tuđe ratove, kako bi se dokazali kao neprevaziđeni junaci. Dobar primer za to je i Crnogorsko Japanski rat.

Naime, Crna Gora je početkom 20. veka, kada su Rusija i Japan u?le u rat, stala na stranu Rusije i objavila rat Japanu.
Deluje neverovatno, ali ovaj rat je trajao gotovo 100 godina. U tom ratu Crnogorci nisu izgubili ni jednu jedinu bitku. Već i sama ta činjenica je dovoljna da potvrdi o kakvim junacima je reč. Da ne govorimo o sporednim pogodnostima.

- Mu?u moj, gospodaru moj. Bli?i se zima, a mi nemamo drva za ogrev.
- Muči govedo, otađbina je u ratu, a ti mene gnjavi? sa glupostima...Zar ja treba da mislim o tome.


I ako je Crna Gora, kao ?to vidimo, od svog postanka u nekakvom sukobu ili ratu, izuzetno oskudan meni se mo?da mo?e objasniti nedostatkom okupatora. Razmena ideja. Novi začini, novi pogledi. Razmena recepata. Mada deluje logično, ovakvo obja?njenje, na ?alost, nije tačno.

Imali su oni, tu i tamo, i okupatore. Jedino ?to su se siroti ljudi zadr?avali jako kratko.

Pre tridesetak godina sam u prolasku kroz Petrovac svratio u jedan restoran i iz "menija" poručio ?pagete Boloneze. Lep restoran u vinovoj lozi, malo uzdignut, sa finim pogledom na more. Računao sam na Italijansku okupaciju Crnogorskog primorja. Mora da su naučili ne?to od Italijana. Mo?ete zamisliti moje ne malo iznanađenje, kad su mi doneli tanjir sa raskuvanim makaronama preko kojih su istresli, Podravkin paradajz pire iz tube. Bez reči sam ustao, platio račun, seo u kola i zakleo se:

- ko me vidi jo? nekada u Crnoj Gori, nek JEDE ......

Bio je to zadnji put da sam kročio u Crnu Goru. Ali je to isto tako i siguran dokaz da Crnogorci ni?ta ne bi profitirali ni sa 500 godina Italijanske okupacije.

Otkud onda, toliki mazohizam u ishrani. Uglavnom postoje dva dosta racionalna obja?njenja.

U svakoj Crnogorki negde u podsvesti čući neka nepomirljiva Jovanka Orleanka, koja im ne dozvoljava da zaborave onu sliku junaka na konju.

Kako je osveta slatka kad se gnev dugo skuplja.

- Evo ti pa jedi.

Drugo obja?njenje se krije u činjenici da su ?ene i inače daleko pragmatičnije od mu?karaca.

Za?to se gnjaviti oko kuvanja, kad će Junak (mu?karčina) i ovako otići u neki rat i poginuti.

?teta bi bila za tu izvrsnu hranu.

E p i l o g

I ako nadasve koristan rat sa Japanom je zavr?en kada je Japan 2006 godine, odlučio da prizna nezavisnost Crne Gore. Naime ovo priznavanje nije moglo biti obavljeno dok se i zvanično ne potpi?e mir sa Japanom. Za obavljanje ove formalnosti Japanski premijer Juničira Koizumi, je poslao specijalnu izaslanicu, zamenicu ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaku. 21 juna je okončan i ovaj rat, a 22 juna Japan je priznao nezavisnost Crne Gore. Mo?da je slučajnost ?to su Japanci poslali ?enu izaslanika, ali me ne bi iznenadilo i da je namerno. Japanci imaju u sebi tu vrstu suptilnosti, kad hoće nekome ne?to da ka?u između redova.

Mada deluje idilično, ova nezavisnost je Crnoj Gori donela i priličan broj problema. Naime njihov osnovni izvozni artikal, a to su direktori i pomoćnici ministara, je odjednom izgubio svoje tr?i?te. Na svu sreću Crna Gora je i ovaj problem uspela da re?i nizom međudr?avnih sporazuma. Uz svakog direktora ili pomoćnika ministra, ?alju i jedan ?leper sa bananama. Uslov je bio samo taj, da u momentu istovara, kavez sa Srbima
tesko mi je nazvati vas gospodinom,jer ovakav komentar jedan gospodin sebi ne bi nikada dozvolio!
neznam otkud vam pravo da na ovakav morbidan nacin komentarisete nas CRNOGORCE ???
da sam na vasem mjestu,ustao bih svaki put kada se pomene CRNA GORA,a svoje bolesne aspiracije ostavio za savjet sa doktorom,SRAMOTA!
OVO JE SAJT KULINARSKIH LJUBITELJA

#8 sasa 72

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 3 posts

Posted 27 September 2010 - 10:38 PM

[quote name='pcdade' date='Jul 17 2009, 10:55 AM' post='48']
tesko mi je nazvati vas gospodinom,jer ovakav komentar jedan gospodin sebi ne bi nikada dozvolio!
neznam otkud vam pravo da na ovakav morbidan nacin komentarisete nas CRNOGORCE ???
da sam na vasem mjestu,ustao bih svaki put kada se pomene CRNA GORA,a svoje bolesne aspiracije ostavio za savjet sa doktorom,SRAMOTA!
OVO JE SAJT KULINARSKIH LJUBITELJA

#9 fofo

    Newbie

  • Members
  • Pip
  • 1 posts

Posted 03 November 2010 - 03:02 AM

Hehe,Tako da bih zamolila doticnog gospodina da ne komentarise tako o GRNOJ GORI.
Jer je u toj drzavi bio u prolazu prije 30 godina ...
Imala bih mnogo toga da napisem ali onda bi to bila cista politika u sta ja ne zelim da se mijesam ...
MI smo do ,,juce" bili skupa tako da suzdrzite se suvisnih komentara ,( Crnogorci ovako , onako ...)
Ima nas u Crnoj Gori koji volimo Srbiju vise od drzave u moncler ski pants kojoj zivimo, ali u pitanju je manjina i ne budite vi surovi prema njoj...
A sto se tice kulinarstva , nadam se da ce biti pomaka ....

#10 Guest_Guest_Dobri covek_*_*

  • Guests

Posted 07 May 2011 - 09:31 AM

Dobar dan svima koji ovo citaju. Iskreno se nadam da je ovo jos uvek aktivno, jer je vrlo interesantno.
Dragom priljatelju koji je pokrenuo temu jedan savet - da bi kritikovao bilo koga, moras imati dostignuca. Slicno Tebi su govorili i Tesla i Pupin. Ali prvo postani Tesla ili Pupin.

Sto se tice hrane, mislim da je jedini odgovor u tome sto lepsi deo srpskog naroda voli da, osim u svoju, pogleda i u tudju serpu. Pa posto smo izmesani sa svima na Balkanu, eto ti odgovora. Meni licno to ne smeta.

Da li Vam je poznato da je obicaj da se jede zreo paradajz (danas za drugo i neznamo) dosao sa nasim starcima kada su se vratili sa Solunskog fronta. U Srbiji, i to bas onoj juznoj - tuznoj, kako kazete, ta navika postoji i dan danas. Licno sam se u to uverio kada sam jednom u okolini Trgovista (vala - ne moze biti juznije, jer se Trgoviste nalazi na samom jugu - jugoistoku Srbije), probao corbu od zelenog paradajza. Bila je fenomenalna. Jednom cu objaviti taj recept.
Za sada toliko





1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users