Tekstovi po tipu

Francuska kuhinja, Alzas i Lorena

Jedna priča, a dve pokrajine na istoku Francuske - Alzas i Lorena, među najmanjim, ali zato i među najbogatijim pokrajinama. Kroz burne istorijske događaje obe pokrajine su imale istu sudbinu, vrlo često su prelazile čas u vlasništvo Nemačke, a čas Francuske.

Alzas i Lorena



Jedna priča, a dve pokrajine na istoku Francuske - Alzas i Lorena, među najmanjim, ali zato i među najbogatijim pokrajinama. Njihov predeo čine Planine Vogezi sa najvišim vrhom Grand Ballon (1.424 m) i područje reke Rajne. Alzas ima dva departmana, Donja i Gornja Rajna sa glavnim gradom Strazburom , a Lorenu čine departmani: Mert-Mozel, Mozel, Meza i Vogezi, dok je glavni grad Mec. Tu vlada polukontinentalna klima sa hladnim i suvim zimama i vrućim letima (najsuvlji grad je Colmar i to u celoj Francuskoj). Kroz burne istorijske događaje obe pokrajine su imale istu sudbinu, vrlo često su prelazile čas u vlasništvo Nemačke, a čas Francuske. Stanovništvo je izmešano kao posledica mešovitih brakova te se podjednako govore i Nemački i Francuski jezik. Slični su i običaji, jer je i vera ista, a i kulinarstvo, takođe.

Strazbur je glavni grad Alzasa, inače veoma lep i veoma star grad. Kroz njega protiče reka Il, pritoka Rajne, i kroz grad prolazi u pet rukavaca, što doprinosi lepoti grada. Ceo stari centar grada je pod zaštitom UNESCO-a sa prekrasnom katedralom (Notre Dame). Katedrala nije velika, ali je sazidana od prekrasnog rozikastog kamena (kada sam ja bila u poseti, veći deo katedrale je bio pokriven skelama jer se često mora skidati patina) i pripada kasnoj Gotici. Strazbur je i univerzitetski grad, te je pun mladih ljudi, koji pretežno žure na biciklima kroz grad. Inače je Strazbur, zbog svoje dvojezične i dvonacionalne kulture, izabran za grad Ujedinjene Evrope te je u njemu smešten i glavni Savet Evrope.

Mec je glavni grad pokrajine Lorena i departmana Mozel. Leži na ušću reke Sel u istoimenu reku Mozel. To je živopisan manji grad čiji centar krasi katedrala SentEtjen sa vitražama koje je dizajnirao poznati umetnik Mark Šagal. Mec je domaćin većeg broja festivala cele pokrajine, kojih ima, kažu za svaki mesec u godini, a najposećeniji je Festival de la Mirabelle.

Tradicionalna kuhinja obe pokrajine se naziva „Pekareva peć“ (Baeckeoffe). Imaju mnogo specijaliteta od povrća, naročito krompira i luka, a sve vrste mesa (uključujući i divljač) se vrlo često prave sa raznim vinima, jer ovo je vinarski kraj. Prekrasni vinogradi u dolini Rajne ili na obroncima Vogeza dali su poznate sorte vina, crna: Kaberne Sovinjon, Merlo, Pino nuar i dr. i bela vina: Rizling, Šardone, Sovinjon beli itd.
Ako se kojim slučajem zadesite u Strazburu i to u starom delu grada, obavezno posetite jedan od najstarijih restorana „Le Gruber“, smešten u živopisnoj kući starog stila ovog kraja. Svakako probajte neki od ponuđenih suflea i to uz kafu (bilo koju). Sam ambijet , ljubaznost osoblja, a sve zavijeno u prekrasni ukus specijaliteta ostaviće na vas utisak koji se pamti.

Ako ste pak u Mecu, na nekom od festivala, nemojte otići, a da ne probate čuvenu „Kiš Loren“ uz čašicu dobrog vina, bilo koje sorte. Sedeći u bilo kom od mnogobrojnih restorana, možete pratiti festivalsku povorku uz predivan ukus ponuđenih vam specijaliteta, jer povorke idu kroz ceo grad.


„Soupe a l'oignon“ ili „Zapečena supa od luka“



Potrebno je : 3 veće glavice luka, 4 kašike putera, 1 kašika brašna, 0,75 l vode, 1 kašikica soli, na vrh noža belog bibera, 2 kriške belog hleba, 1 šoljica suvog belog vina i 50 g naribanog sira Grojera (gruyere).
Luk isečemo na tanke delje te ga na polovini putera dobro propržimo. Zatim ga pospemo brašnom, još malo propržimo pa malo po malo dodajemo vodu. Zatim posolimo i pobiberimo i na srednje jakoj vatri kuvamo oko 20 minuta pokriveno. Na ostatku putera propržiimo raspolovljene kriške belog hleba da porumene. U 4 vatrostalne posude za supu stavimo prepečeni hleb i prelijemo ga supom u koju smo prethodno još dodali i vino. Preko svega naribamo sir pa u rernu na gornje grjanje i na jako toplo zapečemo sve 5-10 minuta.


„Quiche Lorraine“ kod nas kao „Kiš Loren“



Za testo vam je potrebno: 300 g brašna, 150 g putera, 2 jaja i 1 kašikica soli. Za fil: 150 g dimljene, mesnate slanine, 100 g tvrdog sira, 1 veći kiseli kratavac, 3 jaja, 200 ml kisele pavlake, malo soli, bibera i muskatnog oraščića.
Zamesite testo od navedenih sastojaka, uvijete ga u foliju i ostavite u frižideru da odstoji 30 minuta. Za to vreme propržite slaninu isečenu na sitne kockice, umutite jaja sa rendanim sirom i krastavcem isečenim na sitne kockice (i isceđenim), promešate sve sa kiselom pavlakom i začinima. Testo istanjite na veličinu kalupa i izbuškate ga viljuškom na više mesta. Zatim stavite prženu slaninu, pa preko nje umućeni fil. Pečete 5o minuta na 180 C.


„File a la Strazbur“ ili „Strazburški file“



Za ovo gurmansko jelo potrebno vam je: goveđi file, par guščijih džigerica, aspik (najbolje od telećih nožica), so i biber, ostali začini po vašem ukusu (može i samo vegeta ili neki drugi gotov začin) i malo masnoće za prženje (najbolje je mast, ako vam ne smeta).

Očistiti file od žilica, oprati ga i dobro osušiti. Utrljati začine u njega i ostaviti ga da odstoji pola sata. Potom ga propržiti sa svih strana na masti, s tim da sredina ostane roza. Ispržiti i guščiju džigericu, koju treba posoliti i pobiberiti po ukusu. Kada se sve prohladi prvo iseći file na tanje komade i preko svakog staviti prženu džigericu. Poredjati sve na tacnu i svako parče preliti sa aspikom. Sačekati da se aspik stegne pa onda preneti komade u pliću činiju (u kojoj će se i služiti) te sve preliti ostatkom aspika i ostaviti da se ponovo dobro stegne.

Što se tiče aspika, ako nećete gotov onda je najbolje da ga napravite od dve teleće nogice sa 3 čena belog luka, jednim tanjim renom, biberom u zrnu (po ukusu) sa soli i malo vegete. Ako kuvate u običnom loncu onda se kuva 1,5 sat. Međutim, bolje je u ekspresnom loncu gde vam ne treba ni pola sata.


„Soufflé aux épices“ ili „ Sufle sa začinima“



Potrebno vam je : 110 g mekog putera, 50 g šećera, 6 žumanaca, 110 g medenjaka, 50 g mrvica od keksa, na vrh noža cimeta i klinčića, 25 g ušečerenih korica limuna i narandže, 50 g suvog grožđa, naribane kore od pola limuna, 6 belanaca, 65 g šećera, a za kalupe : malo putera, šećera i 6 kalupa za sufle.

Kalupe namažemo puterom i pospemo šećerom, rernu ugrejemo na 180 C, a veliku vatrostalnu posudu napunimo vodom i ostavimo je u rerni. Puter penasto umutimo sa šećerom, a potom umešamo žumanca. Naribane medenjake (polovinu) i mrvice keksa umešamo u smesu i dodamo ostale navedene začine. Belanca umutimo u čvrst sneg sa šećerom, dodamo ostatak medenjaka i sjedinimo sa prethodnom masom. Zatim smesu ulijemo u kalupe i poravnamo ih. Suflei se „kuvaju“ u vodenoj kupki u rerni oko pola sata.

Biljana Hajduković

Komentari

Novi komentar

Molimo Vas da ne koristite CAPS LOCK opciju, da ne vređate druge sagovornike, širite govor mržnje, iskazujete rasnu ili bilo kakvu drugu vrstu netrepeljivosti jer će se takvi komentari brisati.

Prijavite se na listu