Tekstovi po tipu

Meksička kuhinja

Geografski položaj Meksika

Meksiko se nalazi na južnom delu severnoameričkog kontinenta. Na severu se graniči sa Sjedinjenim Američkim Državama, a na jugu sa Gvatemalom i Belizeom. Sa istoka ga zapljuskuju talasi Atlanskog, a sa zapada, Tihog okeana. On je najsevernija zemlja Latinske Amerike i najpopularnija zemlja španskog govornog područja, i, kad smo već kod superlativa, mora se još pomenuti i da je glavni grad, Meksiko Siti, grad sa najvećim brojem stanovnika na planeti.

Predrasude

"ljuta jela, mada česta, nisu jedina u ovoj gastronomskoj paleti"Meksička kuhinja je poznata po živim bojama, mnogobrojnim začinima i jakim ukusima. Većina nas pogrešno veruje da je sva meksička hrana jako ljuta. Nije ni čudo kad smo se sa njom prvi put upoznali preko Patka Dače koji je sav bitan prvo zgrabio kašiku ljute salse, pa onda nastali požar u stomaku „ugasio“ tekilom. I ne skamenio se od toga! Ali ljuta jela, mada česta, nisu jedina u ovoj gastronomskoj paleti. Iako čili jeste ključni elemenat velikog broja tradicionalnih specijaliteta., mora se znati da pod njim Meksikanci podrazumevaju preko sto vrsta paprika i da požar nije posledica svake od njih, a i, iz ličnog iskustva znam da, ma šta da ste jeli pre toga, od tekile se skameniti nećete.

Kratak istorijat

Veći deo današnje meksičke kuhinje se zasniva na tradiciji Acteka i Maja i kulinarskim trendovima koje su doneli španski kolonisti. Došavši u Tenočtitlan, prestonicu Acteka na čijim ruševinama je podignut i današnji glavni grad, španski konkvistadori su otkrili su da se ishrana tamošnjeg naroda sastoji uglavnom od jela napravljenih od kukuruza, pasulja i tikve, začinjenih ljutim papričicama i biljem. Zatekli su, za njih do tada nepoznate, sastojke: čokoladu, vanilu, avokado, papaju, ananas, kikiriki... Na acteški jelovnik su dodali svoje uobičajene namirnice donete iz Španije i tako ga proširili pirinčem, lukom, teletinom, piletnom, svinjetinom i vinom. Daljem oblikovanju meksičke kuhinje je doprineo, iako malo i sporadično i vezano uglavnom za jela iz Verakruza i Jukatana, i karipski uticaj, a neke promene su unete i tokom francuske okupacije Meksika.

Regionalne razlike

Meksička hrana se razlikuje po regionima, kako zbog klimatsko-geografskih razlika između regiona i kulturnih i etničkih razlika između njihovih starosedeoca, tako i zbog različitog stepena prihvaćenosti španske kuhinje u pojedinim krajevima: za sever su karakteristična jela i proizvodi od mesa; za jugoistok, jela od piletine i povrća sa mnogo začina; okolina Verakruza je najsklonija morskoj hrani... Nije baš uobičajena, ali je relativno dobro poznata tzv. comida prehispanica ili predšpanska hrana. To su egzotična jela nasleđena od plemena Maja i Acteka koja su savršen izbor ako baš hoćete da saznate kog ukusa su jelen, iguana, zvečarka ili neki insekti.

Tortilja

Mi imamo hleb, a Meksikanci imaju tortilju. Ovo pecivo neutralnog ukusa je zbog svog skromnog sastava u početku bila osnovna hrana samo najsiromašnijeg dela stanovništva. Pravljena je isključivo od kukuruznog brašna sve do dolaska Španaca, koji su počeli prvo sa mešavinom kukuruznog i pšeničnog da bi na kraju kukuruzno potpuno izbacili. Služi se uz većinu meksičkih jela ili, preciznije, većina meksičkih jela služi se na tortilji. Kako izgledom podseća na tanjir, uglavnom se tako i koristi pa često predstavlja podlogu za ostatak obroka. Mora se priznati da je, ukoliko niste proizvođač deterdženta za sudove, ideja odlična: ako te mrzi da opereš tanjir, ti ga pojedi.

Dnevni obroci

Meksikanci imaju nekoliko obroka u toku dana: desayuno, rani doručak se sastoji od kafe (kakvog li iznenađenja?), peciva i, često, voća; almuerzo, drugi doručak koji se jede oko podneva i podrazumeva malo jaču hranu; comida, kompletan poslepodnevni obrok i merienda, lagana večera.

Comida uvek započinje supom. To može biti bilo koja od velikog broja bistrih, gustih, povrtnih ili mesnih supa iz meksičkog kuvara ili neka pozajmljena iz nekog drugog, kao što je gazpacho, prenet iz Španije.

Posle supe sledi glavno jelo. Ono obavezno obuhvata meso, karakteristično je svinjsko, pileće, juneće i ćureće. Najrašireniji način pripremanja, donet od strane konkvistadora, je meso na roštilju. Pre toga, naravno, mora da odstoji u nekom od brojnih marinata. Često na trpezi svoje mesto nađu plodovi mora, što je i za očekivati obzirom na dužinu meksičke obale. Pored uobičajenih vrsta ribe, rakova i školjki, neretko ćete biti u prilici da isprobate ražu, gigantske kozice ili morskog psa (ali, ako se zaputite u Meksiko s ovom namerom, vodite računa da on pre toga ne bude u prilici da isproba Vas). Kao prilog, sigurno će se pojaviti pasulj, pirinač ili kukuruz pomešan sa nekom vrstom paprike i nekom, ili nekoliko, od mnogobrojnih vrsta ostalog povrća. Ovo bogatstvo trpeze će sigurno biti upotpunjeno i sirom i sosovima. Nemojte se samo nadati nekoj salati, jer taj pojam u klasičnom smislu reči meksička kuhinja ni ne poznaje. Ne brinite, pored toliko povrća, ni nećete primetiti da je nema. Posle ovako obilnog i teškog obroka, Meksikanci su se opredelili da za desert služe voće, kojeg tamo ima u izobilju tokom cele godine, a i ako bude servirano nešto drugo, to su lagani kolačići specifičnog ukusa koji im daju čokolada, badem i cimet.

Eto, sad ste savladali osnove meksičke kuhinje i stekli neophodno predznanje pa možete slobodno, brzinom Brzog Gonzalesa, da pređete i na praktični deo, spremite neki od ponuđenih recepata da vidite kako to stvarno izgleda. A kad ste već spremili i videli, možete i da probate... ¡Ándale! ¡Ándale! ¡Arriba! ¡Arriba!

Gordana Milinković

Novi komentar

Vaše ime: Naslov:

•  
•  
•  
•  
•  
•  
•  

Molimo Vas da ne koristite CAPS LOCK opciju, da ne vređate druge sagovornike, širite govor mržnje, iskazujete rasnu ili bilo kakvu drugu vrstu netrepeljivosti jer će se takvi komentari brisati.

Prijavite se na listu