Француска кухиња, Аквитанија

На самом југозападу Француске је покрајина Аквитанија, окружена Атланским океаном, планинама Пиринеја и плодним виногорјем Жиронде и Дордоње. Има пет департмана: Дордоња, Жиронда, Ланд, Лот и Гарона и Атлански Пиринеји. Главни град покрајине је леп и стари град, Бордо (Bordeaux), центар винарства целе Француске.

Туризам је развијен у области Коте Даржон на лепим обалма Атлантика, као и зимски туризам на обронцима Пиринеја. Куриозитет је највећа дина Европе Дуне де Пилат, као и прекрасни дворци у Дордоњи, где их има више од 1.000. Интересантни су и обиласци Бастида (Бастидес), малих ограђених градића и села из XIII века. Наравно, од већине је остало мало, али необичан је осећај када у пар корака закорачите у једно давно прошло време. Свакако треба споменути покрајину Гаскоњу одакле потичу главни јунаци романа „Три мускетара“ Александра Диме. Предивни предели, које смо гледали у свим верзијама филмова, стварно су тако лепи и постоје.

У овој регији поред ранцуског језика се користи окситански и баскијски са још пар дијалеката: гасоњски, лангедокшки и лимусински. Морате признати за странце тешко применљиво богатство.

...није ни чудо што се најбољи виногради Француске налазе баш овде...

О главном граду целе регије Бордоу, који је уједно и главни град департмана Жиронде треба рећи да је то универзитетски град на реци Гарони, због чијег облика га још називају и „месечева лука“. На неколико километара низводно Гарона се састаје са реком Дордоњом и граде чувене естуаре Жиронде. У самом граду треба обићи: цркву Св. Петра, сондијцима, Парк светлости, Универзитет, трг берзе и свакако видети и провозати се њиховим трамвајем, који личи на возило будућности. Пошто је град и цео департман у подручју Атланске климе, која има благе зиме и дуга топла лета, са доста влаге и сунца, није чудо што се најбољи виногради Француске налазе овде и што је центар за испоруку веома цењених вина широм света баш Бордо.

Армањак - нема љубитеља доброг пића који није чуо за њега..

Аквитанија има развијену пољопривреду, нарочито већ споменуту винарску грану која производи четвртину свег вина у Француској, где је заступљен и квалитет и квантитет. Познате сорте су: Надиран, Лиле, Берге и друге, али је зато коњак Армањак јединствен и веома цењен и у земљи и у свету и нема љубитеља доброг пића који није чуо за њега... Поред доброг пића увек има и доброг јела, те су специјалитети целе покрајине на гласу. Посебно треба споменути дивне паштете од гушчетине и пачетине, као и чувене гљиве Тартуфе из департмана Дордоње. Те гљиве достижу невероватну цену, коју познати ресторани плаћају да би удовољили гостима. У шумама ове регије има доста дивљачи, те није чудо да се на јеловницима великог броја ресторана налазе и специјалитети од дивљачи. Уз обалу Атланског океана специјалитети од риба и осталих морских плодова су неминовни. Справљени су на веома маштовите и необичне начине и веома су тражени. Дакле поред овако велике понуде јела и пића треба бити веома опрезан са избором јела, а да буду сви делови ове регије представљени.

„Террине де пинтаде aux труффес“ или „Паштета од препелица и тартуфа“

За ову пикантну паштету је потребно: препелица од 1 kg, 3 кашике уља, 250 g свињетине, 250 g суве сланине, 1 чен белог лука,1 кашика путера, 2 cl коњака, нарибана кора од пола лимуна и пола наранџе, прстохват белог бибера, 6 згњечених зрна боровнице, 120 g куване шунке исецкане на коцкице, со, 0,25 l сока од талога меса, 50 g тартуфа исецканих на коцке, 300 g масне сланине исечене на дељице и везица зачинског биља.
Од препелице одвојимо прса и батаке од костију, посолимо их и на уљу пропржимо са свих страна. Остало месо самељемо веома ситно заједно са свињетином и сланином. На путеру пропржимо стишњени бели лук, и рендане корице лимуна и наранџе, мало брашна те прелијемо соком од талога меса и коњаком. Кувамо док се не згусне и оставимо да се охлади. Ту смесу, коцкице шунке и коцкице Тартуфа помешамо са млевеним месом. Ватросталну посуду обложимо дељицама сланине, на то ставимо трећину надева, затим поређамо динстана прса и батаке те покријемо остатком надева. Целу масу покријемо листићима сланине, а на њу зачинско биље. Посуду поклопимо и на 80 Ц у рерни 1 сат печемо.

„Пиле на баскијски начин“ или „Поулет Basquaise“

Потребно је: пиле од 1,5 kg, 6 већих парадајза, 2 црвене и 2 зелене паприке, 4 главице црног лука, 3 чена белог лука, 6 кашика уља, 1 дцл белог вина, 1 кашикица соли, на врх ножа црног бибера, мало тимијана и 1 лорберов лист. 250 g пиринча дугуљастог зрна, 3 кашике уља, на врх ножа соли, на врх ножа црног бибера и 1 кашикица млевене слатке паприке.
Пиле исећи на комаде па на топлом уљу пропржити да порумени са свих страна, потом додати ситно сецкан бели лук, посолити, побиберити, додати лорбер, прелити вином и на умереној ватри динстати 30 минута. За то време на преосталом уљу издинстати лук исечен на листиће, потом додати паприке исечене на танке резанце, па парадајз огуљен и исечен на мање комаде. Додати тимијан и све динстати 10 минута. Потом динстано поврће прелити преко пилетине и крчкати све заједно још 20 минута. Док се месо и поврће динста направити пиринач. На добро загрејаном уљу пропржити пиринач, непрекидно мешајући додамо 0,5 l воде, посолимо и побиберимо. На лаганој ватри динстамо око 15 минута и на крају умешамо слатку паприку. При сервирању пиринач ставите у загрејану чиију а преко њега пилетину са поврћем.

„Барбун на једноставан начин“ или „Барбеау а ла симпле маниере“

За сваку особу узети по једног барбуна, јер они нису велике рибе. Очистити га и посолити. У ватросталну посуду ставити исеканог лука на танке листиће (по један лук за сваку рибу), преко лука поређати барбуне, па прелити маслиновим уљем. Посути све ситносецканим першуновим лишћем и у рерни пећи 25 минута на 180 Ц. Када је риба готова, прелити је соком од лимуна и онда служити. Као прилог изнесите барени пиринач дугуљастог зрна или обарен бели кромпир.

„Мињони са карамелом“ или „ Мигнонс авец царамел“

Потребно вам је: 200 g самлевених ораха или бадема, 3 штангле стругане чоколаде, 200 g шећера, 1 супена кашика мармеладе од кајсија и 1 беланце. За филовање: вишње из слатка и шећера за карамел по потреби.
Наведене састојке добро измешати те од добијене масе правити мале куглице и у сваку ставити једну вишњу из слатка, која је добро откапана од сока. Растопити шећер у шерпи без воде да добије боју меда, па сваки мињон набости на дрвце па га умакати у истпљени шећер те ређати на мокру даску. Када се карамел на куглици стврдне, стављати мињоне у папирнате корпице и служити.

Биљана Хајдуковић