Како је настала Карађорђева шницла
Мало ко зна да ова дика и понос српске националне кухиње није тзв. „народно јело“ и да је његов аутор итекако познат…
Мало ко зна да ова дика и понос српске националне кухиње није тзв. „народно јело“ и да је његов аутор итекако познат…
Наиме, извесни Мића Стојановиц из Честине код Груже, један од највећих кувара које је Србија икада имала, је био толико добар у свом послу да је већ у својим раним двадесетим годинама постао шеф кухиње познатог и признатог београдског ресторана - „Голф“. И радио је он ту неко време, без икаквих већих проблема, све док једном приликом, давне 1959, пут до овог ресторана нису пронашли и неки истакнути посетиоци из Русије…
И уместо да, као што је и ред кад се нађеш у Србији, наруче пасуљ, сарму, купус или подварак, они изразише жељу да глад утоле „Кијевским котлетом“. Није да Мића, главни јунак ове наше приче, није умео да направи „Кијевски котлет“ (није то нека мудрост, правићемо га и ми једном па ћете видети), него није имао довољно пилетине која је главни састојак тог специјалитета. Да би се извукао из овог „необраног грожђа“, а и да би, при том, сачувао добру репутацију и себи и ресторану у којем је радио, решио је да им, уместо нарученог јела, од састојака којима располаже, направи нешто укусно, интересантно и никада раније виђено.
Извршивши одређене модификације траженог котлета (заменио је врсту меса и пуњење, а задржао поховање), добијена је укусна шницла врло занимљивог облика. Међутим, Мића и даље није био задовољан резултатом па ју је због тога још прелио тартар сосом и украсио комадима лимуна и парадајза сложених тако да су неодољиво подсећали на орден Карађорђева звезда. Ето, сад је јасно и порекло имена.
Што се оног другог, народног, имена тиче, верујем да ту нема много шта да се објашњава. Асоцијација је, сложићете се, савршено јасна...
Гордана Милинковић
Медаљони Ањели бољи од Карадј
Добра је Карадјроедјева и једниствена, али бољи специјалитет кувара Мице Стојановића су медаљони "Дјани Ањели" посвећени споразуму Тита и Фијата којим је заочета производња заставе 101 у Југославије. То је јело које спаја италијанске и срепске укусе и мирисе. Прави се од телећихи медаљона и соса који подсећа на талијански "бузара", али је у оргиналу српски (на бази парадаиза, белог вина, лука и коњака). Нешто слично је користио у композицији јела "Мишарски медаљони", али то је верзија јачег укуса и мириса. Бон аппетит